Prikazi cijelu temu
18.01.2014 20:13
18.01.2014 20:13
Predmet:Članak - nastavak
Stvaroverzum
Fab@Home i RepRap još postoje i funkcionišu. Njihova iskustva možete i sami da iskoristite da kod kuće sastavite funkcionalni 3D štampač (posetite reprap.org ili http://www.fabathome.org). Ipak, nasleđe ovih projekata postepeno je prešlo u komercijalni domen. Po isteku važnosti prvih patenata za FDM tehnologiju 2009. godine osnovana je kompanija MakerBot, čiji su štampači namenjeni osobama koje žele da se kod kuće bave modelima i tehnikom. Ovim štampačima autoreplikacija nije primarna namena, ali se u njihovom dizajnu vidi uticaj mašina napravljenih u okviru projekata Fab@Home i RepRap. MakerBotovi uređaji prodaju se kao kompleti koje korisnici sami sklapaju u gotov štampač, pa su samim tim još jeftiniji i pristupačniji širem krugu ljudi.
Ipak, najbitnija stvar koju su osnivači MakerBota uradili je osnivanje Thingversea (http://www.thingiverse.com). Ovaj sajt predstavlja slobodnu platformu za razmenjivanje fajlova za štampu 3D objekata najrazličitije namene. Od delova za mašine i pomagala za 3D štampanje, preko alata i ukrasnih predmeta do igračaka, nakita i korisnih predmeta za svakodnevnu upotrebu – sve možete slobodno da downloadujete. To je pospešilo razvoj zajednice u kojoj se veliki broj ljudi posveti nekom problemu dok on ne bude rešen. Članovi unapređuju projekte jedni drugima i pored fajlova razmenjuju i ideje. Naravno, MakerBot nije jedina kompanija koja se pojavila u poslednjih nekoliko godina. Tu su, recimo, i firme kao što su Afinia ili PP3DP, svaka sa svojom pratećom zajednicom za razmenjivanje 3D modela.
Oružje
Slobodna razmena ideja i fajlova donedavno nije bila ograničena. To stanje se promenilo onda kada je šira javnost postala svesna nacrta jednog mladog Teksašanina. Kori Vilson nije samo zaljubljenik u modelarstvo i entuzijasta za 3D štampačem, već voli i oružje, i to do te mere da je rešio da spoji svoja interesovanja u jedan projekat. Korijeva želja je da pomoću 3D štampača napravi funkcionalno oružje. U Sjedinjenim Američkim Državama zaljubljenici u puške i pištolje mogu prilično jeftino i bez problema da kupuju ili naručuju delove za oružje, jer se zakonska regulativa odnosi samo na onaj deo gde je utisnut serijski broj. Kod pištolja je to ram, a kod puške sanduk. Na pušci AR-15 (komercijalna verzija puške M16) sanduk je podeljen na dva dela, a serijski broj nalazi se samo na donjem. To znači da bi Kori, ako bi bio u stanju da napravi donji sanduk za AR-15, a ostale delove kupi u slobodnoj prodaji, imao oružje kojem se ne može ući u trag.
Pošto je plastična kopija metalne verzije donjeg sanduka puške pucala usled napora nakon okidanja samo nekoliko metaka, Kori je uz pomoć entuzijasta na Thingverseu počeo da unapređuje plastični model u izdržljiviju verziju. Naravno, rezultat nije izostao i vremenom se došlo do sanduka koji je u stanju da izdrži okidanje više od 600 metaka. U strahu da ne povrede oštre zakone o oružju, osoblje Thingversea sklonilo je Korijev fajl donjeg sanduka sa sajta, uz objašnjenje da krši pravila sajta. Odgovor gospodina Vilsona bilo je otvaranje kompanije Defense Distributed, čiji je cilj stvaranje dizajna za oružja koja mogu u celosti da se naprave pomoću 3D štampača. Osnovan je i sajt DEFCAD koji slobodno širi sve fajlove sa štampanje predmeta sa „odbrambenom namerom” (defcad.org). Zvanična potvrda Koriju Vilsonu da njegovi planovi imaju budućnost izdata mu je sredinom marta od američke Vlade u vidu dozvole za proizvodnju i prodaju oružja.
Novac
Naravno, mnogo više ljudi zainteresovano je za 3D štampače u mirnodopske namene, pogotovo zato što na taj način mogu dobro da zarade. Na prvom mestu su proizvođači samih štampača. Kada su uvideli kolika je popularnost MakerBotovih uređaja, stručnjaci u 3D Systemsu napravili su svoju verziju komercijalnog štampača koji koristi nanošenje termoplastike. Osnovni modeli iz većine kompanija imaju jednu glavu za ubrizgavanje plastične mase, štampaju u jednoj boji i imaju otprilike istu cenu od oko 1500 dolara. Napredniji modeli sa većim platformama za štampanje i više glava idu i do 3000 dolara. U tom nešto većem cenovnom opsegu od 3300 dolara je i štampač Form 1 mlade kompanije Formlabs, koji je za kratko vreme podigao mnogo prašine. Ovu kompaniju je prošle godine osnovala grupa bivših studenata sa MIT-a, a gotovo tri miliona dolara za pokretanje projekta skupili su putem Kickstartera. Ono što je impresivno kod Forma 1 je to što je u pitanju štampač zasnovan na stereolitografiji, prvoj tehnici 3D štampe, koju je Čak Hol patentirao pre skoro 30 godina. Iako su dizajneri Formlabsa bili ubeđeni u to da su sva njihova rešenja zasnovana na isteklim patentima, 3D Systems je prošle godine pokrenuo tužbu, koja se i danas rešava, dok se Form 1 i dalje nesmetano (i vrlo uspešno) prodaje.
Bez obzira na to koju tehnologiju koriste, cena ovih uređaja nastavlja da pada, a performanse su im sve bolje. Time se povećava svest ljudi da je 3D štampa sasvim dostupna opcija pri izradi predmeta. Zato ćemo sve češće nailaziti na objekte nesvekidašnjeg izgleda, u čijoj izradi je 3D štampač pomogao mnogo više nego u fazi prototipa. U svetu medicine već je počela upotreba 3D štampača za prilagođavanje ati***nih proteza u raznim disciplinama, ili pravljenje modela na osnovu skenova unutrašnjosti tela. Timovi odgovorni za dizajn aviona i svemirskih sondi takođe su se već navikli na preciznost 3D štampača pri pravljenju delova.
Upotreba ne mora biti ozbiljna. Trodimenzionalna štampa se koristi u svetu filmske animacije ili u modnoj industriji. Poznati arhitekta i dizajner Francis Bitonti je, recimo, pomoću 3D štampača napravio neverovatnu haljinu za plesačicu Ditu fon Tiz. Proizvođači sportske opreme kao Nike i New Balance koriste 3D štampače za proizvodnju delova kopački i patika za sprint.
Čak i ako ne želite da izdvojite veliku sumu novca za štampač, na internetu je sve više ponuda za kupovinu individualno prilagođenih predmeta napravljenih pomoću većih 3D štampača. Sem toga, tu su i novi Kickstarteri, čiji pokretači obećavaju da će napraviti još pristupačniji 3D štampač – ista ili malo manja rezolucija za samo 500 dolara! Davne 1984. godine, dok je 3D bio u povoju, prvi komercijalni 2D laserski štampači prodavali su se za 3000 dolara. Deset godina kasnije, rezolucija im se udvostručila, a cena prepolovila. Kada se uzme u obzir to koliko je 3D štampa svestranija, interesantnija i, na kraju krajeva, zabavnija od svog 2D prethodnika, svi su izgledi da je ovo što vidimo danas samo odličan početak nečeg još impresivnijeg.
izvor
Stvaroverzum
Fab@Home i RepRap još postoje i funkcionišu. Njihova iskustva možete i sami da iskoristite da kod kuće sastavite funkcionalni 3D štampač (posetite reprap.org ili http://www.fabathome.org). Ipak, nasleđe ovih projekata postepeno je prešlo u komercijalni domen. Po isteku važnosti prvih patenata za FDM tehnologiju 2009. godine osnovana je kompanija MakerBot, čiji su štampači namenjeni osobama koje žele da se kod kuće bave modelima i tehnikom. Ovim štampačima autoreplikacija nije primarna namena, ali se u njihovom dizajnu vidi uticaj mašina napravljenih u okviru projekata Fab@Home i RepRap. MakerBotovi uređaji prodaju se kao kompleti koje korisnici sami sklapaju u gotov štampač, pa su samim tim još jeftiniji i pristupačniji širem krugu ljudi.
Ipak, najbitnija stvar koju su osnivači MakerBota uradili je osnivanje Thingversea (http://www.thingiverse.com). Ovaj sajt predstavlja slobodnu platformu za razmenjivanje fajlova za štampu 3D objekata najrazličitije namene. Od delova za mašine i pomagala za 3D štampanje, preko alata i ukrasnih predmeta do igračaka, nakita i korisnih predmeta za svakodnevnu upotrebu – sve možete slobodno da downloadujete. To je pospešilo razvoj zajednice u kojoj se veliki broj ljudi posveti nekom problemu dok on ne bude rešen. Članovi unapređuju projekte jedni drugima i pored fajlova razmenjuju i ideje. Naravno, MakerBot nije jedina kompanija koja se pojavila u poslednjih nekoliko godina. Tu su, recimo, i firme kao što su Afinia ili PP3DP, svaka sa svojom pratećom zajednicom za razmenjivanje 3D modela.
Oružje
Slobodna razmena ideja i fajlova donedavno nije bila ograničena. To stanje se promenilo onda kada je šira javnost postala svesna nacrta jednog mladog Teksašanina. Kori Vilson nije samo zaljubljenik u modelarstvo i entuzijasta za 3D štampačem, već voli i oružje, i to do te mere da je rešio da spoji svoja interesovanja u jedan projekat. Korijeva želja je da pomoću 3D štampača napravi funkcionalno oružje. U Sjedinjenim Američkim Državama zaljubljenici u puške i pištolje mogu prilično jeftino i bez problema da kupuju ili naručuju delove za oružje, jer se zakonska regulativa odnosi samo na onaj deo gde je utisnut serijski broj. Kod pištolja je to ram, a kod puške sanduk. Na pušci AR-15 (komercijalna verzija puške M16) sanduk je podeljen na dva dela, a serijski broj nalazi se samo na donjem. To znači da bi Kori, ako bi bio u stanju da napravi donji sanduk za AR-15, a ostale delove kupi u slobodnoj prodaji, imao oružje kojem se ne može ući u trag.
Pošto je plastična kopija metalne verzije donjeg sanduka puške pucala usled napora nakon okidanja samo nekoliko metaka, Kori je uz pomoć entuzijasta na Thingverseu počeo da unapređuje plastični model u izdržljiviju verziju. Naravno, rezultat nije izostao i vremenom se došlo do sanduka koji je u stanju da izdrži okidanje više od 600 metaka. U strahu da ne povrede oštre zakone o oružju, osoblje Thingversea sklonilo je Korijev fajl donjeg sanduka sa sajta, uz objašnjenje da krši pravila sajta. Odgovor gospodina Vilsona bilo je otvaranje kompanije Defense Distributed, čiji je cilj stvaranje dizajna za oružja koja mogu u celosti da se naprave pomoću 3D štampača. Osnovan je i sajt DEFCAD koji slobodno širi sve fajlove sa štampanje predmeta sa „odbrambenom namerom” (defcad.org). Zvanična potvrda Koriju Vilsonu da njegovi planovi imaju budućnost izdata mu je sredinom marta od američke Vlade u vidu dozvole za proizvodnju i prodaju oružja.
Novac
Naravno, mnogo više ljudi zainteresovano je za 3D štampače u mirnodopske namene, pogotovo zato što na taj način mogu dobro da zarade. Na prvom mestu su proizvođači samih štampača. Kada su uvideli kolika je popularnost MakerBotovih uređaja, stručnjaci u 3D Systemsu napravili su svoju verziju komercijalnog štampača koji koristi nanošenje termoplastike. Osnovni modeli iz većine kompanija imaju jednu glavu za ubrizgavanje plastične mase, štampaju u jednoj boji i imaju otprilike istu cenu od oko 1500 dolara. Napredniji modeli sa većim platformama za štampanje i više glava idu i do 3000 dolara. U tom nešto većem cenovnom opsegu od 3300 dolara je i štampač Form 1 mlade kompanije Formlabs, koji je za kratko vreme podigao mnogo prašine. Ovu kompaniju je prošle godine osnovala grupa bivših studenata sa MIT-a, a gotovo tri miliona dolara za pokretanje projekta skupili su putem Kickstartera. Ono što je impresivno kod Forma 1 je to što je u pitanju štampač zasnovan na stereolitografiji, prvoj tehnici 3D štampe, koju je Čak Hol patentirao pre skoro 30 godina. Iako su dizajneri Formlabsa bili ubeđeni u to da su sva njihova rešenja zasnovana na isteklim patentima, 3D Systems je prošle godine pokrenuo tužbu, koja se i danas rešava, dok se Form 1 i dalje nesmetano (i vrlo uspešno) prodaje.
Bez obzira na to koju tehnologiju koriste, cena ovih uređaja nastavlja da pada, a performanse su im sve bolje. Time se povećava svest ljudi da je 3D štampa sasvim dostupna opcija pri izradi predmeta. Zato ćemo sve češće nailaziti na objekte nesvekidašnjeg izgleda, u čijoj izradi je 3D štampač pomogao mnogo više nego u fazi prototipa. U svetu medicine već je počela upotreba 3D štampača za prilagođavanje ati***nih proteza u raznim disciplinama, ili pravljenje modela na osnovu skenova unutrašnjosti tela. Timovi odgovorni za dizajn aviona i svemirskih sondi takođe su se već navikli na preciznost 3D štampača pri pravljenju delova.
Upotreba ne mora biti ozbiljna. Trodimenzionalna štampa se koristi u svetu filmske animacije ili u modnoj industriji. Poznati arhitekta i dizajner Francis Bitonti je, recimo, pomoću 3D štampača napravio neverovatnu haljinu za plesačicu Ditu fon Tiz. Proizvođači sportske opreme kao Nike i New Balance koriste 3D štampače za proizvodnju delova kopački i patika za sprint.
Čak i ako ne želite da izdvojite veliku sumu novca za štampač, na internetu je sve više ponuda za kupovinu individualno prilagođenih predmeta napravljenih pomoću većih 3D štampača. Sem toga, tu su i novi Kickstarteri, čiji pokretači obećavaju da će napraviti još pristupačniji 3D štampač – ista ili malo manja rezolucija za samo 500 dolara! Davne 1984. godine, dok je 3D bio u povoju, prvi komercijalni 2D laserski štampači prodavali su se za 3000 dolara. Deset godina kasnije, rezolucija im se udvostručila, a cena prepolovila. Kada se uzme u obzir to koliko je 3D štampa svestranija, interesantnija i, na kraju krajeva, zabavnija od svog 2D prethodnika, svi su izgledi da je ovo što vidimo danas samo odličan početak nečeg još impresivnijeg.
izvor
Ćutanje je zlato. Kad bi svi ćutali svijet bi ostao bez napretka.