pmiroslav | 17.06.2013 12:22 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Evo napravio sam ti nešto po pitanju generiranja broja dokumenta pomoću koda. Ovdje kristimo funkcije 'OtvoriF' i 'BrojDokumenta' koje je napisao kolega ZXZ. (Hvala mu još jednom) Imaš formu 'a_frmDoc' na kojoj su dugmeta sa kojima biraš koju ćeš formu otvoriti (Otpremnica, primka ili nešto treće). Ovime ustvari otvaramo istu formu (frmDokumenti) ali joj mijenjamo boju i naslov u zavisnosti što smo izabrali. Ovdje također možemo napraviti i promjenu naziva labela na formi u zavisnosti što ze odabere. Broj dokumenta dobiva različiti prefiks (PR/0001/13, OT/0001/13) opet u zavisnosti što smo izabrali. Željeni prefiks je upisan u tablicu 'tblTransakcijeVrsta'. Pogledaj ovo i reci dali je to što si želio pa možemo dalje. |
|
Prilozi: BazaMP_3.rar (Velicina datoteke:183.18 KB) |
tona035 | 17.06.2013 22:42 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Da imat ću kroz koju godinu velik broj podataka.Ti podaci Će se najviše koristiti u tekućoj godini za tu godinu.A po potrebi i za predhodne godine.Cilj je Omogućiti pregled i printanje podataka.Mysql mi se čini najbolja izbor.Tu bismo imali pristup podacima sa više različitih mjesta:Silos,zgrada uprave,Direktor za potrebe raspolaganja itd.E tu dolazimo do povezivanja sa serverom.Neko računalo kao server.To bismo mogli detaljnije obraditi u nastavku.Ja ću još napraviti jedan query za obračun soje koji je nešto drugačiji od ovog koji smo imali za pšenicu.Tu bismo vidjeli koje su mogućnosti da se prilikom određivanja kulture(žitarice)funkcija odredi koji tip obračuna se koristi. |
tona035 | 17.06.2013 22:53 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Odgovor Pmiroslavu.Kad uhvatim malo vremena napravit ću query za obračun soje.On je nešto drugačiji od ovog za pšenicu .Tad ćemo još razraditi mogoćnosti upotrebe .Kad -koji.Da se kroz istu formu za unos podataka izračunavaju različite kulture.Odnosno da se prilikom pregleda vide podaci:Posebno Otpremnice,Primke,Obračuni za pojedine kulture.Pozdrav Svima. |
pmiroslav | 18.06.2013 06:39 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica E moj Tuna, dali bi mi mogli ići nekim redom. Namoj sada još o MySql-u, to je malo složenija priča. Ja mislim da bi prvo trebali srediti strukturu baze. Tablice i forme za unos podataka, pa onda izvještaje sa obračunom. Nisi mi odgovorio dali ti odgovara način označavanja brojeva dokumenata. A što se tiče godina još nismo započeli ni prvu godinu. |
tona035 | 18.06.2013 20:40 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Evo Odgovora.Naime htio sam dodati Query za obračun Soje .U tvoju Formu Primke bi trebali još dodati Zeleno Zrno(misli se na soju).Evo sad Imamo još jedan tip obračuna.Nakon Vaših komentara napravit ću još jedan obračun za Uljanu repicu.Ili bolje ovako.Za uljanu repicu je sve isto kao i za soju .Jedina razlika je u standard vlagi.Ona je za uljanu repicu trenutno9%.Prije je bila 7%.Znači da bi se troškovi sušenja računali po onoj tablici vlage sve što je iznad 9%.Evo Miroslave ići ćemo redom.Ako imaš neki prijedlog za Obrač.Uljane repice. |
|
Prilozi: BazaMB_3.rar (Velicina datoteke:113.27 KB) |
pmiroslav | 19.06.2013 19:54 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Imaš li ti neku literaturu po kojoj se to sve računa pa da to priložiš. Ovi Queryi samo zbunjuju. Ti bi trebao objasniti koji podaci iz tih izračuna su bitni i što treba biti prikazano u nekoj formi ili dokumentu koji se daje dobavljaču |
dex | 23.06.2013 10:22 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Evo, uradio sam nesto za vlagu uljarica. Za psenicu i ostale proizvode kod kojih je postupak obracuna drugaciji treba praviti posebne qeryje i na kraju ih spojiti u jedan Union. Proveri, isprobaj sa nekoliko unosa i javi da li je to to, pa da radimo i primese i hektolitre. Ovde treba razdvojiti dve stvari: Kolicinu koju ocekujemo da ce fizicki uci u silos posle susenja i preciscavanja (kad odbijemo ulazni kalo, sasusenje i preciscavanje) i Kolicinu koja ne utice na fizicki ulaz, vec samo na finansijski deo (troskovi otkupa, korekcije…) Da li je koeficijent za ulazni kalo isti za sve zitarice, i da li vremenom moze da se menja? Isto pitanje i za troskove otkupa. Pojasni malo preciscavanje, i sta znaci zeleno zrno. |
|
Prilozi: SilosDex01.zip (Velicina datoteke:35.55 KB) |
dex | 20.06.2013 18:42 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica A da krenemo postupno? Hajdemo najpre od vlage. Kako sam ja razumeo, a Tona neka me ispravi ako negde grešim, postupak ide ovako: -Mušterija doveze odredjenu kolicinu neke žitarice. -Na vagi se utvrdi kolicina. -Iz uzorka se utvrdi procenat vlage. -Svaka žitarica ima svoj standardni procenat vlage.Na osnovu utvrdjene vlage i standarda računa se, nazovimo ga, KorektorVlage (k2 u dokumentu koji je Tona okačio). -On se računa po formuli (100 - standardna vlaga)/(100 - izmerana Vlaga) -Ako je izmerana vlaga veća od standardne onda je korektor manji od 1, a ako je manja korektor je veći od 1. -Doterana količina množi se korektorom i mušteriji se kao količina priznaje dobijeni rezultat množenja. Pitanja koja se postavljaju su: Da li postupak zaista ide ovako? Da li je postupak isti za svaku žitaricu? Da li ovaj postupak za vlagu ne zavisi od ostalih parametara? Da li je standardna vlaga za žitaricu stalna, ili vremenom može da se promeni odlukom Ministarstva ili nekog drugog |
tona035 | 20.06.2013 22:26 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Kao sasvim prosječan korisnik interneta.Kao ispod prosječni matematičar.Kao sredovječni muškarac.Da si Iznad prosječan zadatak da napravi jednu aplikaciju koja bi trebala odgovarati njegovim potrebama.Ako bi bio posve iskren. Za rješenje ovog problema mi nebi trebala ničija pomoć samo bi to istina trajalo malo duže.Htio sam sa svima podjeliti neka svoja iskustva .Nisam započeo izradu svoje aplikacije kao dio nečijih gotovih rješenja koje bi prilagodio vlastitim potrebama nego.Za svoje vlastite potrebe tražio originalna rješenja.Kao odgovor na pitanje Miroslava.Imam li nekakvu literaturu gdje su objedinje sve formule ,izračuni itd.Nemam zato jer svaki otkupljivač žitarica ima neke svoje specifičnosti.Troškove.Teško je neke složene stvari objasniti na jednostavan način.Razlika između ova dva Query-ja nije velika ali ipak dovoljna da nemožemo računati na isti način.Rezultati su drukčiji.Ako netko ima drukčije rješenje a da je rezultat isti bilo bi mi drago vidjeti to. Ne želim od ovog praviti zlatno tele oko kojeg bi se trebali klanjati.Naj jednostavnije bi bilo da se sve računa na isti način i onda sve ide u skladište iz kojeg se vrši isporuka, ali to nije tako.Dexxxl je donekle u pravu u prvom dijelu priče.Kada čovjek poveze neku žitaricu na otkup.Nebi se htio ponavljati ali još ću malo pojasniti.Tablica vlage sadrži stupce:Vlaga(postotak),korek vlag kuk,korek vlag soj,i ostale korekcije.Zašto korekcije?Zato akoje po onom upitu zapšenicu vlaga manja od standarda onda po formuli po kojoj se računa dobijete više kila pšenice nego li ste dovezli.Obratite pažnju na "Korigirana kolićina"Formule za pšenicu su od ministarstva pa ih se moramo držati.Nazovimo to bonifikacija ili bonus.Dovezem 1000 kg pšenice 12% vlage 1% primjese 80%hektolitarske mase.I na kraju na 1000 kg dobijem bonusa 66 kg pa je ukupno 1066,53kg.Zar to nije divno.Naravno vaš naručitelj aplikacije nije baš osobito darežljiv pa već ako mora slijediti upute ministarstva glede obračuna za pšenicu, ne mora se držati bonifikacije za ostale proizvode. Vi kao programer smislite način da ne izgubite posao naručitelja.Ne spadam u kategoriju ljudi koji su posao dobili preko veze i nastojim se uvijek nositi sa novim izazovima.Tako i rješenja za kojima tragam kao i mnogi od vas obično nisu ni laka ni brza.Korekcije su moje rješenje de bonifikacije.Znači u formulu ubacujemo; Sasusenjesoje: [kolicina]*([vlag]-[vlagaStandard])/(100-[vlagaStandard]).Umjesto vlaga ubacujemo [korek vlag soj].To je odgovor na pitanje dexxxla čemu služe korekcije.Koeficjenti za obračun je sastavljen od svih troškova koje imate + amortizacija postrojenja da bi ze osušila tona žitarice.Znači čovjek koji nadzire sušenje,gorivo za sušaru(količina),Vrijeme trajanja sušenja.Manja vlaga kraće vrijeme sušenja itd.TroskoviSusenjaSoje: [kolicina]*[koef obr soj].Postupak je isti za sve ali Standard vlage nije isti.Naveo sam gore.Vrijeme sušenja uljareca je duže.Faktor opasnosti od zapaljenja jako velik pa je i trošak sušenja odn.koeficjent obračuna veći.Standard vlaga se propisuje svake godine od ministarstva.Gore sam pisao o standardima.Nadam se da sam odgovorio na sva vaša pitanja.Slažem se sa zxz-om o svaku godinu nova baza.Samo bi u polaznoj formi trebalo razraditi mogućnosti pozivanja baze ili izvještaja iz neke godine. |
zxz | 23.06.2013 19:45 |
---|---|
Predmet:Re: Brojevi otpremnica/Prijemnica Da pokusamo malo pojednostavniti sto se tice obracuna vlaga. Moguce da ce biti trebati napraviti jednu proceduru koja ce to obrcunavati razlicito na osnovu sifre tipa podataka ili pak obracunske grupe. 1.Prvo sta moramo definisati je to koliko cemo obracunskih grupa imati 2.definisati mjerene podatke za svaku grupu ponaosob(ako nisu isti) 3. Definisati Konstante odnosno koeficijente za svaku grupu ponaosob ako nisu isti. 4. Napisati formulu za obracun za svaku grupu i za sve parametre koje je otrebno iracunati i to ne u Qyeriu nego klasicno. Zasto nam ovo treba: Konstante bi upisali u tabelu obrcunskih grupa a ostale parametre za obracun bi unosili. Bez ovoga cemo se spetljati i opet cemo napraviti nesto slicno sto vec ima. |