Prikazi cijelu temu
15.06.2015 12:51
15.06.2015 12:51
Predmet:Re: Turizam kao patnja masovnih razmjera
Prvo te vode roditelji, ne pitaju te, onda pun radosti, kreneš sa svojim društvom, probaš varijante autostopa, kampovanja, švercovanja, onda se stvori neka veza, valja provesti zajedno letnji odmor, raspust, kasnije se veza učvrsti, ozakoni, pa opet valja i na more kao ozbiljan, oženjen čovek.
Posle dođu deca, ide priča, ne bih ni išao zbog mene, eto radi dece, mora se podneti i gužva, i skupoća i neudobnost, opekotine. Porastu deca, krenu samostalno, onda idemo, najzad opušteno, osim što nemamo baš para, što nas bole noge, leđa, nesmemo na sunce, ne možemo daleko hodati..
I tako, u jednom momentu shvatimo da more i nije baš nešto, pametnom čoveku pola veka dovoljno.
Prvo te vode roditelji, ne pitaju te, onda pun radosti, kreneš sa svojim društvom, probaš varijante autostopa, kampovanja, švercovanja, onda se stvori neka veza, valja provesti zajedno letnji odmor, raspust, kasnije se veza učvrsti, ozakoni, pa opet valja i na more kao ozbiljan, oženjen čovek.
Posle dođu deca, ide priča, ne bih ni išao zbog mene, eto radi dece, mora se podneti i gužva, i skupoća i neudobnost, opekotine. Porastu deca, krenu samostalno, onda idemo, najzad opušteno, osim što nemamo baš para, što nas bole noge, leđa, nesmemo na sunce, ne možemo daleko hodati..
I tako, u jednom momentu shvatimo da more i nije baš nešto, pametnom čoveku pola veka dovoljno.